Kako se nosite sa time da ste totalni promašaj?

Početkom meseca napunio sam 25 godina i baš mi već par nedelja vrti to u glavi koliko ništa nisam uradio za sve te svoje godine

1. I ako sam upisao fakultet batalio sam ga brzo

2. Nemam nikakvo znanje niti u glavi niti u rukama koji bi mi doneo bilo koji dobar posao i više para od 70.000 za koje radim kada nisam nezaposlen i parazit

3. Nisam ništa specijalno proputovao niti video ,,sveta" i ako sam baš ogromne pare spucao na blejanje u kraju i gluposti

4. Devojku maltene ne pamtim kada sam imao bukvalno nisam ni hteo da pokušam dok se ne dovedem u red i nađem iole normalan posao ali to se odužilo. Sad žensko da me pipne mislim da bi se skamenio, bukvalno ne bih znao ni da progovorim išta smisleno u tom pravcu muško-ženskom

5. I ako imam par dobrih drugara društveni život mi je generalno bulja baš malo kvalitetnog sadržana

Sve ovo nabrojano i još toga me proganja bukvalno nemam mira da sam na svim mogućim poljima propast. Ako se još neko ovako oseća kako se vi nosite sa tim neprijatnim osećajem?